SLIKE I CRTEŽI 1980-1983

Mali likovni salon, Novi Sad

17-28. II 1983.


Slike koje su izložene čine celinu, posmatrača nagone na razmišljanje, na dijalog sa samim sobom. Prizori sa njih ga stalno vraćaju u stvarni svet. Zaprepastiti, razočarati, obradovati, obeshrabriti - u svakom slučaju delovati snažno na psihu gledaoca, toliko da stil čine lako prepoznatljivim.
Milan BAJAC (katalog izložbe)

Slikarstvo Nikola Džafa poseduje osobenost plastičkog i sadržajnog karaktera. Njegova tematska interesovanja potpuno pripadaju sferama ovovremenskog senzibiliteta. Serijom motiva na pojedinačnim slikama, ali i na nekakvom strip-procesu unutar jedne slike, Džafo želi da sugeriše situacije naglašeno "ekscesnih" prizora. Svet erotskog ovde je često doveden do potpune ogoljenosti, čime se pokreću mnoge od aktuelnih moralnih dilema izazvanih promenama u shvatanjima nekako naglo dospelim među nas putem sredstava masovnih medija (fotografija, film, tv, štampa).

Sava STEPANOV (Misao, 25. II 1983

(...) Slike Nikole džafa predstavljene na ovoj izložbi, mada u kontinuitetu sa dosadašnjim stvaralaštvom, ukazuju da je autor sa svesnom namerom opredeljenje usmerio na jedan ciklus, gde su odnosi figure dominirajući. Beležene su situacije koje su u našoj svakodnevici istrgnute iz konteksta mnoštva i zaustavljene u pokretu, gegu, trenutku, kao svedočanstvo stavljeno pred posmatrača i vreme. Sa puno znanja i umeća, uz uvek prisutnu dozu sarkazma, pravljen je odabir ovih trenutaka. Nekada je to glavata lepotica i pripaljivač cigareta, drugi put zao čas za izvesnu damu sa inidijalima c.m. ili odgovor na pitanje kako ti je: dobro mi je, jako mi je dobro, fantastično mi je.

Slobodan NOVAKOVIĆ (Jež, 11. I 1980)

Galerija ULUV-a, Novi Sad

7-11. XI 1983.

Toliko je lepog i ugođajnog u svemu što je pred našim očima, a toliko ružnog i deprimirajućeg u nama i među nama. Slikari lepih motiva i događaja, pisci lepih reči i rečenica, glumci lepih lica i kostima upotrebljavaju našu naučenost i nealternativnost, naše prikladne društvene vrline. Rade nam to i ostali ali to nije provereno. Provereno je da Džafo ne slika lepo i ugođajno. On to radi znajući i osećajući da postoji nešto drugo. Ne odriče se tog drugog tek tako iako je za prvo moguće naći hiljadu razloga, a za drugo samo jedan. Izloženi portreti od kojih poneki pokušava i da siđe sa slike, odlično bi se snašli među nama. Svi smo mi na slikama i svi, svi smo tu pred njima. To je izložba.

Ne tražite od Džafa slike za dečju sobu jer će vam reći da ne volite decu. Deca će jednog dana odrasti, a i za vas nikad nije kasno. I na kraju, da bi sve bilo u duhu alternativnosti stoji pitanje: Prihvatiti ili ne prihvatiti ovu izložbu. Ja je prihvatam uz svo uvažavanje suprotne strane.
Ratomir SVIRČEVIĆ(katalog izložbe)