SLIKE I CRTEŽI 1985-1989

Dom omladine "Budo Tomović", Titograd (Podgorica)

14. IV 1989.

Teza o slikarstvu kao mogućnosti vizionarskog sna, pala je definitivno pod jednostavnom, preuveličanom slikom sveta koju je ponudio pop art. Iza Warhollove definicije medija, uz pomoć činjenice da svako na svetu može i zaslužuje zvezdani trenutak, krije se najsavršenija destrukcija umetnosti kao duhovne kategorije, uz potpuno oslobađanje teritorija koje je "umetnost" oduzela kiču. Posle svega je usledila konceptualna jadikovka nad intelektom koja je, lišena duhovitosti, izgubila bitku onog trenutka kada je galerijski katalogizirana. Warholl je vratio dostojanstvo razmišljanju u kategoriji lepog i skupog, čineći jedini pravi uticaj na one koji dolaze iza njega.
Ono što radi Nikola Džafo definitivno nije pod uticajem Warholla u apologetskom smislu, ali je sigurno da se ta ideja primila i na njegovim platnima. Osnovna vrednost Džafovog slikarstva je neposrednost izraza u korišćenju ikonogrfije medija koje je svakodnevna upotreba dovela do apsurda: strip, pin-ap, pornografija, film, ali i opšta mesta ekspresionizma i ruske avangarde, daju slikarstvu Nikola Džafa mnogo više od komplikovanog značaja. To su likovnost današnjeg medijskog izraza, puna aktuelnost i visoka urbana svest lišena bilo koje prizemne varijante.

Gradimir ALEKSIĆ

Umetnička galerija, Kruševac

U središtu Džafovih slikarskih interesovanja je žena, trajno prisutna tema u umetnosti, koja u ovom slučaju prevazilazi svoje uobičajene okvire i dobija sasvim novu dimenziju i složena značenja. U nameri da otkrije neke istine o ženi, smeštajući je u specifične situacije i ambijente erotike, Džafo uspeva da pronikne u njenu dušu i tako skine veo iluzija kojima ju je obavijao. Preispitujući stvarnost i sebe u njoj, slikar se, u stvari, bavi tumačenjem problema savremenog čoveka, opterećenog urbanim načinom života, beznadežno zarobljenog društvenim stegama.

Ema RADULOVIĆ Likovni život, juni 1988.

Likovna galerija Kulturnog centra Beograd

27. III-10. IV 1989.

Bordel muza
Sve bi bilo dobro da nije tako kratak dan, uzdahnuo je Nikola Džafo kroz jednu svoju sliku. Razumljivo, mode se sve brže menjaju, a slikarstvo bi ipak htelo da sačuva svoju iskonsku prirodu umetnosti slike. Džafo i sam ne krije da mu tako nešto uopšte nije strano i trudeći se da nam sliku predstavi kao spoj plastičnih i socijalnih vrednosti stiže, evo, da nam svojom novom izložbom u Galeriji Kulturnog centra u Beogradu, kaže nešto što smo i sami želeli da čujemo, već umorni od mnoštva dosadnih drangulija koje glume umetnost slikarstva, a ni s jednim ni s drugim blage veze namaju, s umetnošću i slikarstvom, razume se.
Mrzovolju stoga ostavite u garderobi, na vratima ove izložbe čeka vas atraktivan i sablažnjiv spektakl u najboljem sarkastičkom ekspresionističkom maniru. Sada se to zove nova figuracija i kako sve još ne, ali Nikoli Džafu, srećom, nije važno ime, već fenomenologija slikarskog prizora

M. MILOŠEVIĆ Borba, 8-9. IV 1989.