U kom grmu leži zec?

Prodajna galerija Beograd/11/12.1997.
Radionica za popravku grada, Beograd/12.1997.
Galerija "Pečat", Novi Sad/11.1998.
Galerija "Meander", Apatin/15.02.1999.

Izložba radova Nikola Džafa u Radionici za popravku grada

Gospodin Nikola Džafo je dobar čovek, umetnik i revolucionar i stari frik, Novosađanin na privremenom radu u Beogradu, idejni tvorac Led arta i ljubitelj zečeva. Takođe, uz moju malenkost, najveći stručnjak za fetišizam ženskih nogu, obuće i najlon čarapa. Ovaj put nije reč o najlon čarapama nego se radi o zečevima na papirnim kesama.
Pitam ja vas, šta će vam kesa bez mesa? A kilo mesa je deset maraka, u kesu stane pet kila mesa, ukupno pedeset maraka. Ovde je reč o čoveku koji je pola slikar, što će reći maloprivrednik - pola savremeni umetnik, dakle siromah čovek koji bi slobodno da diše i da se slobodno kreće. I to je taj gvint društva u oskudici koje će, po svoj prilici, još dugo siromašiti.
Slikarstvo je potrošena priča ali se još uvek kako-tako prodaje. Svi bi u nove medije; to košta i ne puni kesu mesom. Kao i toliki drugi zečevi, g. Nikola bi da se uglavi negde između, da mrda dugim ušima i brkovima, da živi i gricka svoju šargarepu. A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je ta priča. Zato, kupite kesu, napunite je mesom.
Saša MARKOVIĆ - MIKROB
Vreme, 27.12.1997.

Spremajući se da pišem svoju priču o Nikoli Džafu, čoveku koji, i kada slika, pravi performans, neprekidno mi se u svest vraćala priča o "nevinom" pogledu na svet, o pogledu koji za svaku ružnu stvar na svetu ima ekvivalent u lepom. To je svima dobro poznata priča o susretu zemaljskog pilota "palog s neba" u beskrajnu pustinju i malog, zlatokosog svemirskog princa zalutalog u zemaljske prostore. "Mali princ" Antoana de Sent Egziperija je priča o večitom sukobu dobra i zla i, kao i svaka bajka, prepuna je surovosti i strahota, zaodenutih u najromantičnija ruha, kao kolač u čokoladu. Nešto slično može se zapaziti i u delima Nikole Džafa. Namerno ne želim da upotrebim reči kao što su slika, umetnost ili slikarstvo, zbog specifičnosti razmišljanja samog autora. Naime, ono što Nikola Džafo radi, čime se bavi, predstavlja veoma široko polje sinteze umetnosti, ideje i načina kako da se poništi negativna interakcija umetnosti i ideje. U različitim fazama rada, on se koristio različitim sredstvima da bi to postigao.

• Jedno vreme slikao je likove s onu stranu života i morala, mučio hrčkove i lansirao likovni eskapizam, predskazivao ujedinjenje panslavenskog sveta stavljanjem umetnosti u led, izvodio akcije na Vinčanskoj i drugim deponijama, da bi se konačno opredelio za pravljenje bajki. Samo, umesto fantastičnih bića, prinčeva, zmajeva, lukavih lija i zlih vukova, svet N. Džafa ispunili su zečevi. Kao u svakoj dobroj bajci, dobri i zli. Nalaze se svuda, naselili su svet i upravljaju našim životima, žive u svakodnevnim predmetima, uselili su se čak i u kese "tregeruše" koje su postale neraskidivi deo naše svakodnevice. Dobri, beli, okruglih njuškica sa pufnastim repovima i oni drugi, zli, crveni, sa nakostrešenim ušima i zlokobnim očima. Uselili su se i u slike, u mrtve prirode, u žanr-scene, u prizore smeštene u enterijerima. I kada nisu u prvom planu, svesni smo njihovog prisustva, kao što je Sent Egziperijev junak bio svestan prisustva zmije otrovnice, dok se ona još nije pojavila na vidiku. Vidljivi i nevidljivi smešteni su u okruženje koje predstavlja parafrazu slikarstva, sklop oblika i boja, linija i pokreta koji izazivaju divljenje, ili bes, zavisno od stava posmatrača.
  Odvode nas do vrhunca, ili bacaju u ponor, slobodno uranjaju u ono što je bilo, među stvari koje traju, pa i u ono što će tek biti, ne obazirući se na fizičke zakone i vremenska ograničenja.
  Pri tom jedini relevantni princip kojim se Nikola Džafo rukovodi zaista jeste, samo i isključivo, princip dobra i zla, kao jedino čvrsto merilo koje može da utiče na slikara u njemu.

Jasna JOVANOV
Katalog izložbe

Stari frik

Zanimljiv je ambijent i kontekst u kojem je bila postavljena izložba Nikole Džafa sa neobičnim naslovom "U kom grmu leži zec". Najpre, odavno nismo imali priliku da u našim galerijama vidimo toliko namerno i svesno nekomercijalnu izložbu i to baš postavljenu u jednom dosad izrazito komercijalnom prostoru kakav je Prodajna galerija "Beograd" na Kosančićevom vencu.
Umetnici i ljubitelji umetnosti dobro znaju ovu galeriju po jednoj specifičnoj umetnosti koja se tu redovno izlaže a koja, i kada ima vrlo izražene likovne osobine, one gotovo redovno bivaju potisnute u drugi plan dajući prednost svojim komercijalnim kvalitetima. No, kako je očito opala tražnja na tržištu umetničkih dela, ova galerija odlučila je da se upusti u jednu vrstu eksperimenta sa potencijalno novijom publikom koja nije imala običaj da je posećuje i gleda njene izložbe. (...) Ova galerija sada je otišla korak dalje priređivanjem izložbe radova Nikola Džafa, jednog od naših najnekomercijalnijih, najradikalnijih i najprovokativnijih umetnika recentne produkcije i otvoreno je pokazala zanimanje da se upravo u ovom, za likovnu umetnost možda najnepovoljnijem trenutku, okrene potpuno drugačijem stvaralaštvu.

• Džafo je "umetnik i revolucionar i stari frik", napisao je u sasvim prigodnom samoizdat-katalogu u dva primerka Saša Marković - Mikrob, takođe umetnik i njegov saputnik na najudaljenijoj društvenoj i kulturnoj margini koji je identično senzibilisan na pojave ove žive i neformalne umetničke scene. Nikola Džafo je devedesetih godina postao u određenim umetničkim krugovima poznat kao izumitelj i vodeći aktivista Led arta, antiinstitucionalnog, provokativnog pokreta koji je za pojedine svoje akcije uspeo da okupi i zainteresuje brojne i te kako afirmisane i etalbirane umetnike. (...)
  Na ovoj samostalnoj izložbi Džafo je izložio nešto što bi se na prvi pogled moglo doživeti kao umetnički crteži-slike na papiru (industrijskim kesama). Ima ih 48 i ovaj "ciklus" objedinjava jedinstvena tema iz naslova - zečevi u različitim formama i situacijama, "citatima", konstrukcijama i dekonstrukcijama po prividu aktuelnog stvaralaštva. Džado, dakle, ne samo da se poigrava sa tzv. umetničkim ukusom ove sredine koja konzumira određenu vrstu osredenj umetnosti ili bukvalne neumetnosti, već i sa vrlo ozbiljnim estetičkim postavkama epohe. A upravo je ovakav izbor neobavezne i ničim limitirane stvaralačke pozicije prava mera potpunih kreativnih sloboda karakterističnih za onu vrstu autora kojima i sam prirodno, po mentalitetu i senzibilitetu, Džafo pripada.
  Još jednom ćemo se poslužiti direktnim i lucidnim Mikrobovim iskazom. Na istom mestu on je Džafa opisao kao "čoveka koji je pola slikar, što će reći maloprivrednik - pola savremeni umetnik, dakle siromah čovek koji bi slobodno da diše i da se slobodno kreće... Kao i toliki drugi zečevi, g. Nikola bi da se uglavi negde između, da mrda dugim ušima i brkovima, da živi i gricka svoju šargarepu. A svuda okolo vrebaju kurjaci. I to je ta priča".
  Zaista, umetnici poput Nikole Džafa osuđeni su da na prekom sudu "društva ljubitelja umetnosti", kojem ni po kojoj karakteristici ne pripadaju, na izopštenost bez mogućnosti žalbe. Njihovo mesto u sistemu umetnosti, kao i uvek, tek će neko drugo, buduće vreme tačno uočiti i razumeti. A tio je upravo i smisao odluke koju su sami, kako vidimo - bez žaljenja i kajanja doneli.

Jovan DESPOTOVIĆ
Republika, 1-31.01.1998.

U kom grmu leži zec

Postoji li tržište umetnosti kod nas, tema je o kojoj se intenzivno razgovara poslednjih godina. Koliko je tržište lokalno, da li je ono čista fikcija, kako se određuju vrednosti pojedinih umetničkih dela pompezno izloženih u nekim galerijama? Ova pitanja podstakla su umetnika Nikolu Džafa da uz pomoć studenata psihologije napravi anketu pod nazivom "U kom grmu leži zec". Rezultati ankete pokušaće da odgonetnu u čijim je rukama tržište umetničkih dela kod nas.

• Anketa se sastoji od šest pitanja i ponuđenih odgovora. Pitanja se odnose na način nabavljanja umetničkog dela, presudnu odluku za kupovinu, tehniku za koju se kupac najradije odlučuje, važnost afirmacije umetnika i presudan razlog za kupovinu umetničkog dela. Anketa je najpre ponuđena posetiocima Prodajne galerije na Kosančićevom vencu.
  Ovu akcije prati izložba Nikole Džafa. Tema, odnosno najčešći motiv na radovima jeste zec, a grafike su urađene na papirnim kesama. Svaki 50. posetilac dobiće grafiku na poklon. Reč je, dakle, o pilot istraživanju koje će se kasnije proširiti i na ostale ispitanike - autore, galeriste, kritičare, kupce...

M. ĐORĐEVIĆ
Politika, 23.12.1997.